Vozovi će nas odneti daleko, predaleko,
jesen će nas, zašto baš jesen, otpratiti u poslednju tamu,
mislićemo o prošlom životu u kom smo ostavili (ipak) nešto svetlo i meko
i izgledaće kao da niko od nas nikada nije stavljao svoju nežnost na pikovu damu.
Negde iza nas
neka ruka će možda ostavljeno zaplakati.
Negde ispred nas
zemlja će čekati na tela mladih vojnika.
Vozovi će nas odneti daleko, predaleko,
u poslednju jesen,
a vetar će mesto nas pevati
poemu
mrtvih
ljubavnika.
No comments:
Post a Comment