U mesečevom liku bilo je nečeg i od svrgnutog
monaha i od svega.
Možda čak i od mene ponečeg. A ti?
Išla si ovim ulicama bez pravca.
Ravnopravno jedino bilo ti je proleće.
Posle, bila si najlepša pesma na mom stolu.
Naravno, to je bilo ono najmanje što sam mogao da ti dam.
Zvao sam te svojim ljiljanom u dolu,
ali nisam znao da ti nađem stan.
(1959-1961)
No comments:
Post a Comment