"Govorila si o snegu..."

Govorila si o snegu koji je zavejao ulice.
Govorila si o snegu koji je zavejao naše zagrljene stope.
A ja sam znao jedno:
da te moram zadržati,
barem dok tuguju drvoredi.

Ida
voli me.

Topli kao Golfska struja
znam
oplovićemo sva mora nežnosti
i bićemo jednom samo uspomene.
Ali to je kraj balade a mi smo tek u sredini.
Ida
voli me.

Voli me
Ida
barem dok plaču drvoredi.
Voli me
Ida
barem dok psalmuju vetrovi.
A posle,
voli me barem do moje smrti.
Posle,
kad umru vetrovi.

Voli me
Ida
kao da nikad nećeš otići.

Kao da ćeš otići sutra.