Baš to je dobro što ovdje jedemo grah,
jedemo kako se to samo kod nas može jesti.
Baš to je dobro što ovde svakom odmah
i bez upoznavanja kažeš ti.
Baš to je dobro. Tamo, u sen Moricu,
i sa svojom ženom čak bio bi na vi.
"Gospođo Sarajlić, zar na mom licu
ne čitate najlepše dokaze ljubavi?"
"Gospođo Sarajlić... Oh..." I tako dalje.
Otmeno, po buržujski. "Da i vas nešto boli?"
Ovde, ako te neko negde i pošalje,
pošalje te zato što te voli!
Ovde sa svakim odmah si tako prisan
da bi hteo svi oni da su večno tu negde blizu.
S njima da umarširaš u komunizam.
Njima svoje poeme da daješ na analizu.
Tako zbratimljeni, u smehu, približujemo se Novoj.
Po svemu sudeći, biće nam bolja od Stare.
U svakom slučaju, nju i mesec nad krovom
vidi u obliku srca i gitare.
U svakom slučaju, nju želimo tako vrelo
da baš takva, kao u željama, mora doći.
Inače, zašto se toliko volelo
da već ne znamo gde su nam usta a gde oči?
Inače, zašto su bile sve ove želje?
Inače, zašto su bili svi ovi mili?
Sutra, borovi će nas pozdraviti kao stare prijatelje.
Zbilja, zašto se noćas ne bismo i s njima izljubili?
No comments:
Post a Comment