Pa, nekako će se već snaći.
Pustiće koju suzu, održati tri govora.
Onaj treći, nad rakom, neka bude što kraći.
Onda će se vratiti usvoju noć
i početi zaboravljati.
Prve noći pod zemljom još ću zvati u pomoć.
Hteti da pročitam barem "Oslobođenje", barem "Vjesnik".
Posle ću se već i sam naviknuti.
Ali,
mi ćemo se još sastajati.
Ja sam bio - pesnik.
Kad god mom gradu bude potrebna nežna reč,
ja ću tu biti.
Ja znam ko će najteže vest o mojoj smrti primiti.
Ali ovoga puta nju ne pominjimo!
(1965)
1 comment:
Fascinantno!
Post a Comment