Vlajku Palavestri
Sit svega, jedan Nemac se uspravlja.
Jedan koji više neće da kliče "Heil Hitler".
Jedan koji svoje srce ostavlja u Smolensku.
Ostavlja. Kao što se ostavljaju cokule ili sviter.
Jedan koji je zauvek mogao da ostane u Vitebsku.
Ili kod Voronježa. Zauvek. Für ewig. Forever.
Jedan koji nikad više neće znati da kaže sever
ili život ili smrt ili ma šta drugo a dane misli na mitraljeze,
na breze pune optužbi i snega.
Mrtvog, Nemačka koja sve zaboravlja,
malo pomalo sad evo zaboravlja i njega.
No comments:
Post a Comment