"A kakva će biti tvoja..."

A kakva će biti tvoja poslednja zima?
Čuješ,
kakva će biti tvoja poslednja zima?

Kiše se spremaju da ti napišu nekrolog
i otud padaju tako sanjivo.
Posle,
neko će njihove reči
grizući usne
da zavija u staniol.
Jedna mačka s prebijenom nogom
u podne dolazi da ti kaže zbogom.
Sve je spremno da ti poslednji put naruga.
I ti se sećaš nekih starih jaruga.
Ti se sećaš nekih starih prepirki.
Bože,
kako se to nekad sve ozbiljnije uzimalo!
Predveče,
pio bi malo vode, ali to su ti zabranili.
Zabranili da pišeš. Zabranili sve.
Uskoro, međutim, počinje i sneg
i ti srećan što je konačno pao
kao da ćeš na doček nove godine, ne u smrt,
moliš ga da pada bez ikakvih "jao".
U ovom času uostalom
koliko je samo zaljubljenih u ovom gradu!
Kad bi ti dali pero
napisao bi svoju najoptimističkiju baladu.
O maturantkinji koja je upravo dobila dvojke.
Ona još uvek ima pogled devojke.
Ona je možda tvoja kći.
Porodilja, a i sama rođena tek juče.
Eto kome treba pomoći.
Kad bi ti dali pero
napisao bi svoju najoptimističkiju baladu.
U glavi već imaš njen kraj:
Vidiš, Smrti, mi se stalno rađamo
i šta ako se u međuvremenu svađamo, svađamo?