U principu, nikad nisam bio na strani samoubica.
Pogotovo kad je u pitanju neko ko je tek počeo da živi.
Da, umesto rezanja vena uvek će se naći pero i mastionica.
I p a k,
zašto se ubio maturant Saša, zvani Sivi?
Zato što je iz fizike ponovo dobio jedinicu?
Zato što je otac juče napustio mamu?
Ništa. Vratiće se.
Lani, nije li tako isto pogrbljen otišao niz ulicu?
Posle je bila komedija. Sad opet imamo dramu.
Propio se momak, kao Džek London?
A nikad eto neće napisati ni Gvozdeni... ni Zlato.
zarazi se društvom zaraženim cinizmom i modom,
gde se umesto život govorilo blato?
Zaljubio se u BeBe iz susedne klupe,
koja ustvari i nije tako loša?
Tek volela je drugog. O te besmrtne, glupe
gimnazijske, opere za dva groša!
volela je drugog.
Inače, momak je bio sasvim normalan,
mada kod neba ne na tako visokoj ceni.
Kroz deset godina možda bi zaista napisao neki roman.
I to baš o toj BeBe, tad već svojoj ženi.
Ovako: pa to je isto kao da je četrdesetosme
ovaj Izet, zviždeći Travijatu, legao pod točkove voza!
Ana KArenjina bi se obradovala
i jednom istomišljeniku iz Bosne.
A Bosna, zar da bi se obradovala i ona?
Ko zna.
Najvjerovatnije bi samo još jače stisnula zube.
I rekla, onako po bosanski, lišena kadife:
"U redu, sahranite ga,
ali na sahrani da ne čujem nikakve trube".
Rekla. I uzdahnula.
I ušla u - najbliži bife.
No comments:
Post a Comment