Popovača

"A možda bismo jednom, draga..."
Julijan Tuvim

A možda bismo jednom, draga,
otišli ponovo do Popovače.
Nešto od nekog Jurija Živaga
u meni i sad za tim danima plače.

To je još epoha ni rata ni mira.
Meci još u knjigama lirike zuje.
Popovača, puna bivših komandira,
tek se navikava da sluša slavuje.

O meni ovdje tek nešto su čuli.
Znaju da volim kada kiše pljušte.
Za njih možda sam neki poginuli
koji je, da doljubi, iz mrtvih pušten.

A ti, u tom svijetu vojničkih šinjela,
dok, smijeseć se, ulaziš u moje sveske,
ko zna na kog ličiš momcima iz sela -
na neku buržujku iz Nizozemske?

Jedina tu si koja bere cvijeće.
I po tom se vidi da bićeš mi žena.
Ljubičice su lude od sreće
zbog pažnje koja im je udijeljena.

Kako nam malo treba da se ima
sve što nikad niko do nas im'o nije.
A možda su negdje u tim danima
ostale moje najljepše elegije.

Pa možda bismo jednom, draga,
otišli ponovo do Popovače.
Nešta od nekog Jurija Živaga
u meni i sad za tim danima plače.
(1969)